Bazična i klinička transfuziologija – Gradimir Bogdanović, Mirjana Kovač i Bela Balint

Autor: Gradimir Bogdanović, Mirjana Kovač i Bela Balint
Broj stranica: 540
Godina izdanja: 2020.
Jezik: srpski

5,717.73 din

Opis

Imajući u vidu da je davalac krvi, odnosno zdrav čovek, jedini izvor dragocene tečnosti neophodne za
pripremu odgovarujuće komponente krvi koja predstavlja ključni element suportivne terapije u mnogim
oblastima medicine, pred transfuziologe se postavlja veoma važan zadatak da, kroz poštovanje postojećih
procedura u transfuziološkoj službi, obezbede kvalitetne produkte uz maksimalnu iskoristljivost uzete krvi.
S druge strane, treba voditi brigu o zdravlju onih koji predstavljaju jedini izvor krvi. Interes svih nas je da
stalnom brigom i unapređenjem sistema kontrole dobrovoljnih davalaca krvi doprinesemo obezbeđenju
njihovog zdravlja, a samim tim i dovoljnih količina sigurne krvi. Ovo je posebno važno imajući u vidu činje-
nicu da napredak nauke i medicine utiče na produženje životnog veka, ali takođe i da taj trend u populaciji
uslovljava porast incidencije obolevanja od kardiovaskularnih i malignih bolesti, što povećava potrebe za
transfuziološkom terapijom. Prema našim zakonskim odredbama davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i
anonimno. Iako gotovo polovina stanovništva može da daje krv, taj se procenat ipak svede na 3–5 % onih
koji su voljni da svoju humanost iskažu kroz davanje krvi. Stoga primena krvi mora da bude krajnje racio-
nalna i opravdana i treba da se primeni kada postojećim alternativama alogenoj krvi nismo u mogućnosti
da zbrinemo pacijenta.
U fokusu transfuzione medicine je i pacijent. Lečenje pacijenata je složen i zahtevan proces koji zahteva
maksimalnu posvećenost i korišćenje svih dostupnih znanja i raspoloživih dijagnostičkih i terapijskih pro-
cedura. Treba napomenuti da je transfuziološka terapija samo deo terapijskog tretmana pacijenata i pred-
stavlja vid suportivne terapije sa ograničenim efektom koji traje onoliko dugo koliko se transfundovane
komponente nalaze u cirkulaciji pacijenta. Krv ima simbolično i sugestivno dejstvo i od samih početaka pri-
mene transfuzije pacijenti veruju da će im taj vid lečenja pomoći. Transfuziono lečenje je najčešće uspešno i
daje pozitivne efekte, ali je na žalost taj efekat kratkotrajan. Takođe, moramo imati u vidu nepovoljne efekte
transfuzije i nastojati da se primena transfuziološke terapije obezbedi kod onih pacijenata kod kojih njena
primena ima veću korist nego štetu. Međutim, treba istaći da je efekat transfuziološke terapije teško merljiv,
s obzirom da se ona često istovremeno primenjuje sa drugim terapijskim sredstvima.
Biomedicinska istraživanja utiču u značajnoj meri na promene i napredak u oblasti transfuzione me-
dicine. Transfuziona medicina više nije samo ograničena na imunohematološka ispitivanja krvnih grupa
i lečenje pacijenata jednostavnim izdavanjem trebovane komponentne terapije. Nova saznanja u oblasti
biomedicine i njihova primena u transfuziji daju nove mogućnosti u dijagnozi i terapiji različitih bolesti i
stanja. To se pre svega odnosi na primenu savremenih dijagnostičkih metoda kao što su protočna citometri-
ja ili genske PCR metode koje daju mogućnost za detekciju antigena i antitela u eritrocitnim, trombocitnim,
odnosno u HLA sistemu. PCR metode nam takođe daju mogućnost da utvrdimo tačnu gensku mutaciju
koja dovodi do stukturne promene proteina koji ulaze u sastav krvi, i dovodi do obolevanja. S druge strane,
moderne metode daju mogućnost detekcije infektivnih agenasa, primenom NAT testiranja, što direktno
utiče na povećanje sigurnosti primenjene transfuzije. U oblasti proizvodnje stabilnih produkata od krvi tu
su metode koje omogućavaju proizvodnju koncentrata faktora koagulacije sa poboljšanim karakteristika-
ma, što je značajno za pacijente sa različitim oblicima koagulopatija, zatim prizvodnja monoklonskih test
antitela koji se primenjuju u različitim dijagnostičkim procedurama. Posebno treba istaći značaj procesa
izdvajanja i primene matične ćelije hematopoeze, kao i sve terapijske procedure iz oblasti kliničke transfuzije
koje se odnose na pre i posttransplantacioni period u kom su neophodne terapijske aferezne procedure radi
poboljšanja ishoda u slučaju minor ili major inkompatibilnosti.
Treba istaći da je dugo vremena transfuziologija podrazumevala samo prikupljanje, proizvodnju kom-
ponenata i laboratorijsku dijagnostiku. Danas savremena medicina zahteva da se u lečenje pacijenata kao
deo tima uključe specijalisti transfuziologije. S druge strane, tu potrebu uključivanja u lečenje pacijenata
reguliše Zakon o transfuzijskoj medicini koji je u primeni od januara 2019. godine. Ovo je posebno važno za
pojedine grane medicine kao što su kardiohirurgija, ortopedija, onkologija, pedijatrijska, urgentna medicina
i transplantologija, gde transfuziolozi sa kliničkim iskustvom u pojedinim oblastima mogu značajno da do-
prinesu lečenju pacijenata, kroz različite vidove dijagnostičkih i terapijskih procedura koje značajno mogu
smanjiti primenu krvi i poboljšati ishod lečenja. Takav pristup zahteva i adekvatno stručno usavršavanje
lekara na specijalizaciji iz transfuziologije. U skladu s tim koncipiran je i ovaj udžbenik koji u dve odvojene
celine, bazična i klinička transfuziologija, pruža sva potrebna teorijska znanja iz oblasti transfuziologije, što
predstavlja solidnu osnovu za početak bavljenja modernom transfuziologijom koja danas objedinjuje veliki
broj različitih oblasti: proizvodnju, laboratorijske dijagnostičke procedure, te kliničku primenu multidisci-
plinarnih znanja koja u toku specijalizacije treba da savlada budući specijalista transfuziologije.
Udžbenik Bazična i klinička transfuziologija ima 57 poglavlja. U pisanju je učestvovalo 26 autora iz šest
naučnih i kliničkih ustanova, većina su članovi Katedre za transfuziologiju. Namenjena je lekarima na posle-
diplomskim studijama iz transfuziologije, uže specijalizacije iz kliničke transfuziologije i transplantologije.
Imajući u vidu da je u pisanju učestvovao relativno veliki broj autora, to je razlog što i pored svih nastojanja
da toga ne dođe, u toku uređivanja tekstova postoje preklapanja i razlike u terminologiji ili u načinu obja-
šnjenja. Međutim, to može biti i dodatna prednost s obzirom da se neki problem na taj način sagledava i
objašnjava sa više strana. Svako poglavlje predstavlja jednu celinu nakon koje je prezentovana literatura koja
je korišćena u toku pisanja, a takođe napomene u kojim se poglavljima detaljnije objašnjava neki problem.
Zahvalni smo svim autorima poglavlja koji su uložli veliki trud da na adekvatan i savremen način opišu
problematiku kojom su se bavili, te tako doprinesu kvalitetu ove knjige.
Takođe se zahvaljujemo recenzentima, njihove sugestije i primedbe su bile opravdane i korisne.