Pad računara: kad avionski sistemi otkažu – Tom Dieusaert

Autor: Tom Dieusaert
Godina izdanja: 2020.
Broj stranica: 182 str.
Jezik: latinica

135,00 kn

Opis

Zamislite da ste u avionu na visini od 10 kilometara. Avion iznenada, naizgled bez razloga, obara nos i naglo ponire prema okeanu. Ili zamislite da autopilot, protiv volje članova posade, pri uzletanju iznenada prevede avion u poniranje i sruši avion na pistu. Zvuči kao naučna fantastika? Ne, ovo se već dogodilo u ­stvarnosti. I postoji verovatnoća da se tako nešto dogodi ponovo, u doba kada se vazduhoplovna industrija sprema za novu eru putničke avijacije: avione bez pilota.

Belgijski novinar Tom Dieusaert je istražio nekoliko katastrofalnih udesa u kojima su avionski računari ”sludeli” pilote: Er Fransov let 447, let Q8501 kompanije Air Asia, Lufthanzin let 1829 i Kvantasov let 72.

Dieusaert je sproveo detaljno istraživanje sveta modernog vazduhoplovstva, režima leta i avionike. Autor upoznaje čitaoce sa ovom tematikom kroz uzbudljivu priču o tome kako je nastao prvi komercijalni fly-by-wire avion i kako je ova tehnologija postepeno ”izgurala” pilote iz kokpita.

”Pad računara” je fascinantna priča… priča koju verovatno nećete pronaći na stranicama avio-magazina.

O autoru
Tom Dieusaert (1967) rođen je u Belgiji, više od 20 godina živi u Južnoj Americi. Do sada je izdavao knjige na holandskom, španskom i engleskom jeziku, između ostalih i od kritičara pohvaljenu ”The Beetle Diaries”.

Sadržaj

Predgovor
Uvod, 1
POGLAVLJE 1: Let 447 Er Fransa završava u Atlantskom okeanu, 7
POGLAVLJE 2: Nedoumice i vinovnici, 23
POGLAVLJE 3: Slučaj Habshajm i njegov epilog, 45
POGLAVLJE 4: Boingova izdaja: Let JT610 Lajon Era i Let 301 Itiopijan Era, 73
POGLAVLJE 5: Er Ejža Q8501: Piloti i automatizacija, 95
POGLAVLJE 6: Šta misle piloti?, 111
POGLAVLJE 7: Šest letova koji su nagovestili udese Boinga 737 MAX, 129
POGLAVLJE 8: Ljudska greška ili neispravni uređaji?, 145

DODATAK
Rečnik: Osnovna vazduhoplovna terminologija korišćena u ovoj knjizi, 155
Organizacije i institucije, 171
Nacionalni odbori za bezbednost, 173
Zahvalnica autora, 175
Zahvalnica prevodioca, 176

Predgovor
Poslednjih 50 godina vazduhoplovstvo se veoma dinamično razvija u svim svojim aspektima, a posebno u automatskom upravljanju letom i automatizacijom sistema aviona. Taj vremenski period sam proveo kao aktivni komercijalni pilot i instruktor na avionima Mc Donnell Douglas (DC-9), Boing (707, 737-300, 737-800NG) i Erbas (A320) u više različitih kompanija širom sveta.

Svaka promena tehnologije i drastično povećanje obima saobraćaja je zahtevalo neophodne promene u organizaciji vazduhoplovnih kompanija, posebno u sistemu selekcije, obuke i provere letačkog osoblja. Naglo povećanje obima saobraćaja prouzrokovalo je ogromnu potrebu za novim pilotima koju postojeći sistemi selekcije i školovanja nisu mogli da zadovolje. Nemilosrdna borba za tržiste između Boinga i Erbasa kao vazduhoplovnih kompanija dovodi do fabrikovanja novih pilota uz bitno promenjene uslove. Zdravstveni kriterijumi postaju mnogo blaži, pilotske akademije umesto minimum dve godine traju maksimum godinu dana, a kapetan se postaje posle tri do četiri godine letenja u saobraćaju. Limiti u broju sati koje pilot može da leti se drastično povećavaju.

Kada sve ovo uzmemo u obzir (uz mnogo drugih izazova), a posebno prelazak sa analognih instrumenata na digitalne (glass cockpit) i prelazak sa klasičnih sistema komandi na fly-by-wire sistem, možemo da razumemo večnu dilemu i pitanja koja autor ove izuzetno zanimljive knjige otvara.

Autor na veoma stručan i zanimljiv način analizira zvanične izveštaje o udesima za koje su okrivljeni piloti i ukazuje na mnogo drugih elemenata koji nisu uzeti u obzir zbog intreresa velikih korporacija. Suštinsko pitanje na koje autor ove knjige traži odgovor je da li ogroman broj kompjutera u modernim avionima, osim što bitno olakšava posao pilotima, doprinosi (kao još uvek nesavršen sistem) i značajno utiče na udese koji su se desili. Moć kompjutera da donosi odluke i komanduje avionom bez znanja pilota je već prouzrokovalo niz katastrofanih udesa (AF296, Bangalor, Er Ejža, Lajon Er JT610, Itiopijan Er 301…).

Na osnovu svog skromnog iskustva mislim da pilotu mora biti omogućeno da u svakoj fazi leta može da preuzme komande i ima prioritet nad svakim nivoom automatizacije. Potpuno se slažem sa kapetanom Norberom Žakeom koji je posle udesa AF296 rekao:
„Za razliku od ljudskog bića, računar ne može da reaguje na neočekivano. A u avijaciji, neočekivano je uvek sigurno.”

Preporučujem ovu knjigu svakom pilotu kao i svima koji se bave, ili ih interesuje vazduhoplovstvo.