EKSTRAKCIJA PRVIH STALNIH MOLARA U ORTODONCIJI - Borko Čudović

EKSTRAKCIJA PRVIH STALNIH MOLARA U ORTODONCIJI - Borko Čudović

Predgovor

Knjiga „Ekstrakcija prvih stalnih molara u ortodonciji“ temelji se na obimnom kliničkom materijalu od preko sto pacijenata, od kojih su neki posle lečenja praćeni deset i više godina. Većina pacijenata može se uvrstiti u uspešno izlečene. Kod nekih pak (manji broj pacijenata obrađenih u ovoj knjizi), gledajući unazad, rezultati su manje uspešni. Oni su iskreno otvoreni za eventualnu diskusiju i konstruktivne sugestije sa autorom knjige. Lečenje ovih pacijenata, međutim, ne bi bilo tako uspešno bez mojih bivših asistenata, dr Imhofa (Imhoff) i dr Šnajdera del Savija (Th. Schneider del Savio). Autor im je zahvalan za njihovu saradnju i pažnju, na trudu, za sve sugestije i kritičke osvrte prilikom lečenja ovih pacijenata. Naročito dr Del Saviju, koji je velikodušno, posle preuzimanja moje ordinacije, sačuvao i potom mi stavio na raspolaganje svu arhivu koja mi je bila potrebna.

Knjiga ne bi ugledala svetlost dana na ovim prostorima da nije bilo ideja i energije dr Zorane Nikolić, koautora ove knjige. Ona je svakog pacijenta obradila i sve termine prilagodila srpskoj terminologiji. Bilo je to za mene novo saznanje i olakšanje pri pisanju ove knjige. Njeno poznavanje terminologije i znanje sigurno će naići na pozitivan odjek kod studenata, stomatologa i ortodonata na ovim prostorima. Takođe, zahvalnost dugujem i Žani Šibul, koja je neumorno prekucavala, ispravljala naše „nove ideje“, pogrešne formulacije, zaboravljene sugestije, stranu literaturu, postavljala fotografije, prilagođavala tekst. S puno šarma, znatno mi je olakšala posao.

Posebna zahvalnost ide mojim pacijentima koji su mi omogućili da snimam njihove fizionomije i zube u korist čitalaca ove knjige.

Zahvaljujem prof. dr Ivani Šćepan na recenziji, za uloženi trud. Njene sugestije i saveti doprineli su kvalitetu ove knjige.

Borko Čudović

Uvod
Prateći razvitak naše struke, a kao svedok turbulentnog napretka ortodontske tehnologije, postepeno je u meni sazrevalo saznanje da bi trebalo da se pozabavim i onim pacijentima koji su izgubili prvi stalni molar ili više njih, a kod kojih je ortodontsko lečenje neminovno.

Birajući temu da pišem o ekstrakciji prvih stalnih molara u ortodonciji nisam razmišljao da ću se naći na nesigurnom tlu ortodontske enigme koja prati našu profesiju.
Apriori sam protiv ekstrakcije prvih stalnih molara, jer su oni glavni stožeri denticije i rešavanje tog problema zahteva određene tehničko-mehaničke pristupe koji prilikom rutinske ekstrakcije premolara nisu tako zahtevni.

Jedan od onih koji su mi otvorili vidik, naročito u mehanici uporišta u pomeranju zuba, jeste prof. Šeldon Rozenstajn (Sheldon Rosenstein) sa Severozapadnog univerziteta u Čikagu. Njegovi saveti i vizija u rešavanju teških slučajeva, a to su oni slučajevi sa ekstrakcijama prvih stalnih molara, pomogli su mi da ih gledam s realnim i pozitivnim optimizmom. Jedan drugi kolega, J. H. Klepel (J. H. Kloeppel) iz Hanovera, još davne 1968. godine, bio je jedan od prvih koji je fiksnu tehniku doveo u Nemačku. Prva saznanja dobio sam u njegovoj lepoj ordinaciji u Hanoveru. Tada su se prstenovi pravili i lotovali, da bi se breketi neposredno posle obrade prstenova lotovali na njima. To je za mene bilo jedno veliko iskustvo, a na taj način je kasnije olakšana procedura direktne aplikacije breketa na zube pacijenta.

Tada, dalekih sedamdesetih godina dvadesetog veka, u mojoj ordinaciji naročito je vođeno računa o torku i angulaciji breketa, ofsetu, o obliku luka itd. Svi ti problemi lakše su se savlađivali novom tehnikom, ali su svejedno i te kako bili prisutni u terapiji tom tehnikom. Ko to ne priznaje, taj ne ulazi dovoljno u dubinu ortodontskog problema.
Tehnika pravog luka (straight wire appliance) olakšava, ali ne rešava sve probleme prilikom pomeranja drugih stalnih molara na mesto izgubljenih prvih stalnih molara, kao ni probleme kontrole vertikalne dimenzije i drugih aberacija.
U to vreme, u Nemačkoj, broj karioznih ili izvađenih prvih stalnih molara bio je visok i dostizao je oko 8% u populaciji.

Odluka o ekstrakciji prvih molara jeste smela odluka, naročito tamo gde je molar destruisan na jednoj strani. Kompenzovana ekstrakcija na drugoj strani interesantna je opcija za dobru simetriju i stabilnost u terapiji pacijenta. Mnogi ortodonti imaju rezervisan odnos prema ekstrakciji prvih stalnih molara zbog moguće retruzije donjih frontalnih zuba. Ekstrakcija samo jedne strane zahteva specijalnu tehniku da bi se sprečila dislokacija dentalne sredine zubnog niza i ulazi u sferu kompromisa (H. Verbajn / H. Wehrbein).
Isto tako, kod pacijenta gde ekstrakcija nije indikovana, a gde su prvi molari destruisani, posle konsultacije sa stomatologom i roditeljima, usudili smo se da umesto očuvanja prostora za protetsku nadoknadu zatvorimo prostore i na taj način kod većine pacijenata dobijemo dobar i stabilan estetski i funkcionalni rezultat. Odgovor treba tražiti u čistoj mehanici pomeranja drugih stalnih molara. U svakom slučaju, jasno uporište (proper anchorage) u tretmanu mora biti planirano.
Objašnjenje i pristup tom problemu može da pojasni Rozenstajnovo pismo koje prilažemo u originalu.