ELEKTRANE - Čedomir Zeljković

ELEKTRANE - Čedomir Zeljković

PREDGOVOR

Knjiga, koja je pred vama, je zamišljena kao osnovni udžbenik za predmet Elektrane, koji se izuĉava na prvom ciklusu studija Elektrotehniĉkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Predmet Elektrane je uveden 1997. godine, kada jeosnovan Odsjek za elektroenergetiku. Prvi nastavnik zaduţen na predmetu bio jeprof. dr Milenko Đurić, gostujući profesor sa Elektrotehniĉkog fakulteta u Beogradu. Liĉno sam, kao asistent na predmetu, bio angaţovan od 2006. godine, a profesora Đurića, na mjestu nastavnika, sam zamijenio 2014. godine.

Pišući ovu knjigu umnogome sam se oslanjao na dosadašnji osnovniudţbenik, knjigu „Elektrane” autora Milenka Đurića, Željka Đurišića i Aleksandra Ĉukarića. Dok su osnovna ideja i program predmeta ostali nepromijenjeni, trudio sam se da osavremenim sve oblasti prikazane u knjizi. Takođe, pripremljeni su numeriĉki ilustrativni primjeri, koji prate teorijsko izlaganje, a posebno su razmotrene i opisane karakteristike elektrana koje se nalaze u Republici Srpskoj.

Prema programu predmeta knjiga se fokusira na fiziĉke principe u skladu sa kojima se proizvodi energija u klasiĉnim elektranama (hidroelektranama, parnim termoelektranama, nuklearnim elektranama i gasnim elektranama).

U knjizi se, ipak, ne razmatraju neki konstrukcioni i eksploatacioni aspekti elektrana, kao što su npr. sinhroni generator, razvodna postrojenja ili automatsko upravljanje elektranom, koji se detaljno izuĉavaju u okviru drugih predmeta na fakultetu. 
Sadržaj knjige je podijeljen u pet poglavlja i dva dodatka.

U uvodnom poglavlju ukratko je opisan razvojni put klasiĉnih elektrana, od njihovog pronalaska, pa do današnjeg dana. Navedeni su karakteristiĉni momenti iz istorijata elektrana, kako na svjetskom nivou, tako i na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine. Identifikovana je aktuelna konfiguracija prenosnog sistema BiH i navedene elektrane koje su prikljuĉene na njega.

Drugo poglavlje posvećeno je hidroelektranama, pa se u njemu razmatraju projektni, konstrukcioni i eksploatacioni aspekti ovih proizvodnih postrojenja. Kao ilustrativni primjer hidroelektrane u Republici Srpskoj, detaljno je predstavljena elektrana HE „Boĉac I”.

U trećem poglavlju razmatra se problematika termoelektrana koje kao radni medijum koriste vodenu paru. Na poĉetku poglavlja izlaţu se neophodne osnove termodinamike, a potom se detaljno obraĊuju najvaţniji elementi termoelektrane.
Kao ilustrativni primjer termoelektrane u Republici Srpskoj, opisana je elektrana TE „Stanari".

Nuklearne elektrane su tema ĉetvrtog poglavlja. Prvi dio izlaganja posvećen je principima nuklearnih reakcija i ciklusu nuklearnog goriva, a u drugom se razmatraju tipovi nuklearnih reaktora, njihov princip rada i primjena. NE „Krško”, kao nuklearna elektrana najbliža Banjoj Luci, detaljnije je opisana kao ilustrativni primjer iz prakse.

U petom poglavlju govori se o gasnim elektranama. Prvo su razmotreni tipovi i karakteristike gasnih elektrana sa osnovnim Brajtonovim ciklusom, a potom je naglašen znaĉaj elektrana koje rade sa kombinovanim ciklusom i kogeneracijom.
Na kraju su prikazani primjeri realizacije savremenih gasnih turbina i mikroturbina.

U prvom dodatku knjige tabelarno su navedeni najvaţniji tehniĉki parametri hidroelektrana u Republici Srpskoj. U drugom dodatku tabelarno i dijagramski prikazane su osnovne termodinamiĉke karakteristike vazduha i vodene pare, kao medijuma koji se najĉešće koriste u gasnim i parnim termoelektranama. Podaci iz ovih dodataka namijenjeni su da pomognu studentima prilikom rješavanja ilustrativnih numeriĉkih primjera iz ove knjige, te sliĉnih zadataka iz srodne literature.

Posebnu zahvalnost dugujem dipl. inţ. Aleksandru Protiću iz Hidroelektrane „Boĉac” i dipl. inţ. Zoranu Andriću iz Termoelektrane „Stanari” za tehniĉku pomoć i mnogobrojne ĉasove terenske nastave, koje su organizovali za naše studente.

Kompaniji „EFT – Rudnik i termoelektrana Stanari”, na ĉelu sa direktorom dipl.inţ. Savom Mirkovićem, zahvaljujem se na materijalnoj pomoći, znaĉajnoj za štampanje ove knjige. Nuklearnoj elektrani „Krško” izraţavam zahvalnost za omogućavanje struĉne posjete i dozvolu za objavljivanje autentiĉnih fotografija.

Veliko hvala višem asistentu Bojanu Ercegu, koji je provjerio taĉnost svih numeriĉkih primjera u knjizi i iznio niz korisnih sugestija za unapređenje tehniĉkog izgleda knjige. Poboljšanju kvaliteta knjige veoma je doprinio i viši asistent Predrag Mršić, koji je takoĊe uoĉio niz nedostataka u rukopisu.

Najtoplije se zahvaljujem recenzentima, cijenjenim profesorima Ţeljku Đurišiću sa Elektrotehniĉkog fakulteta u Beogradu i Petru Matiću sa Elektrotehniĉkog fakulteta u Banjoj Luci, na paţljivom išĉitavanju rukopisa knjige i konstruktivnim primjedbama.
Dragom profesoru Milenku Đuriću, koji je dao nemjerljiv doprinos nastanku i opstanku Katedre za elektroenergetiku na Elektrotehniĉkom fakultetu u Banjoj Luci, posvećujem ovu knjigu.

U Banjoj Luci, marta 2024. godine

Ĉedomir Zeljković