Identifikacija procesa - Dragutin Debeljković

Identifikacija procesa - Dragutin Debeljković

Udžbenik Identifikacija procesa sa sadrži i obuhvata osnovne postavke velikog broja metoda razvijenih za estimaciju parametara i identifikaciju objekata i procesa i namenjena je širem krugu čitalaca čija je oblast interesovanja i istraživanja vezana za ovu klasu problema i uopšte za teoriju i praksu automatskog upravljanja.
Velika većina savremenih sistema automatskog upravljanja izložena je neprestanom delovanju kako unutrašnjih tako i spoljašnjih neželjenih uticaja, koji u krajnjoj liniji menjaju njihove inherentne karakteristike i uslove u kojima oni rade.
U vezi sa time, određivanje i podešavanje matematičkog opisa objekata i procesa u uslovima njihovog normalnog funkcionisanja od posebnog je značaja.
Ovi i slični problemi predstavljaju fundamentalna razmatranja jedne posebne oblasti automatskog upravljanja – identifikacije.
Valja napomenuti da se ova oblast istraživanja ne susreće samo u tehničkim naukama već da je u dovoljnoj meri prisutna i zastupljena i na drugim poljima kao što su: medicina, biologija, ekonomije, demografija, itd.
Imajući u vidu sve strožije zahteve koji se nameću realnim sistemima automatskog upravljanja u pogledu kvaliteta njihovog dinamičkog ponašanja kao i činjenicu da je u tom kontekstu neophodno raspolagati odgovarajućim verodostojnim i kvalitetnim matematičkim modelima objekata i procesa, njihovo određivanje na bazi teorijskih razmatranja, uz korišćenje osnovnih zakona fizike ne može uvek da da zadovoljavajuće rezultate.
Pokazuje se, naime, da je veoma često neophodno izvesne neodređenosti u modelima kompenzovati eksperimentalnim ispitivanjima.
U tom cilju koristi se identifikacioni postupak koji na bazi prikupljenih merenih podataka o karakteru i vrednostima ulaznih i izlaznih veličina razmatranog procesa treba da potpomogne formiranju njegovog konačnog, verodostojnog matematičkog modela.
Teorija identifikacije dinamičkih objekata i procesa razvijala se pod okriljem teorije optimalnog upravljanja u prisustvu nedovoljne informacije. Imajuči u vidu da su realni sistemi automatskog upravljanja izloženi stalnim i nepredvidljivim desjtvima spoljašnjih uticaja u vidu različitih poremećaja i šumova, koji po pravilu, imaju uvek slučajan karakter više nego očigledno je da se ova teorija morala u velikoj meri oslanjati i na prilaz sa pozicija verovatnoće i matematičke statistike.
Iz tih razloga u uvodnom delu knjige kao i izvesnom broju dodataka data je rekapitulacija osnovnih pojmova iz pomenutih oblasti.
Da bi se zaiteresovanom čitaocu olakšalo praćenje izložene materije, dati su brojni primeri, koji algoritamski prezentuju izložene metode i postupke za idetifikaciju parametara i / ili stanja objekat i procesa.
U odnosu na ranija izdanja autora po pitanju ove problematika, predmetni udžbenik obogaćen je novim sadržajem koji obuhvata postupke identifikacije i estimacije parametara i stanja obejaka i procesa sa raspodeljenim parametrima.
Imajući u vidu da su ovo procesi beskonačne dimenzije, opisani u matematičkom smislu parcijanim diferencijalnim jednačinama, posve je jasno koliko je ova problematika složena i koliko iziskuje istinskih napora da se na jedan prikladan način približi čitaocu.
 Veliku pomoć u razumevanju ove materije, može da ima nedavno izašla knjiga istog autora pod naslovom Linearni stohastiki sistemi kao i monografija Analiza, sinteza i estimacija linearnih sistema automatskog upravljanja u prisustvu sluajnih signala koje, u velikoj meri, mogu da predstavlja snažnu podlogu, za više nego elementarno, upoznavanje sa neophodnim matematičkim aparatom i nekim principima estimacije koji se tamo izlažu.
Pored čitalaca sa izrazitim afinitetima ka teorijskim razmatranjima ovaj udžbenik će, po svom sadržaju, zaiteresovati i stručnjake koji se u većoj meri bave istraživačkim i praktičnim radom, pa će autor biti zahvalan na svim novim sugestijama i zapažanjima u pogledu daljeg pobolšanja kvaliteta njenog sadržaja.
Ovaj udžbenik napisan je u sklau sa nastavnim programom predmeta Identifikacija procesa, koji slušaju studenti grupe za automasko upravljanje Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na master akademskim studijama.
Dr Zoranu Ribaru, redovnom profesoru Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dr Srčanu Ribaru, docentu Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu zahvaljujem se na korisnim sugestijama i trudu oko recenzije.

A u t o r

Beograd, april 2014. god