METODOLOGIJA PROJEKTOVANJA U GEODEZIJI I GEOINFORMATICI - Dragan Mihajlović

Predgovor

Ova publikacija je nastajala tokom koncipiranja i uvođenja u nastavu predmeta Metodologija projektovanja u geodeziji na master akademskim studijama studijskog programa Geodezija i geoinformatika na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bilo je potrebno da prođe nekoliko školskih godina dok ovaj predmet, time i publikacija nisu poprimili svoj konačan izgled i sadržaj. U međuvremenu, predmet je uveden i na novom studijskom programu „Geoinformatika”, pa je shodno tome i naziv predmeta donekle izmenjen. Slična je bila i sudbina rukopisa koji je pratio te promene.

U završnici pisanja, sadržaj knjige je proširen pojedinim geoinformatičkim specifičnostima, te je usledio i konačan naziv: Мetodologija projektovanja u geodeziji i geoinformatici. I pre izmene naziva, publikacija je u mnogim svojim elementima potpuno ravnopravno tretirala kako geodetske tako i geoinformatičke probleme. Jednostavno, danas je sve teže razlučiti gde u inženjerskoj praksi prestaje geodezija a počinje geoinformatika. Mnogi tradicionalni geodetski zadaci su u međuvremenu dobili svoje geoinformatičke komponente, dok su neki prerasli u dominantno geoinformatičke zadatke.

Autor se nada da će ova knjiga višestruko biti korisna mnogim budućim čitaocima. Studentima master akademskih studija Geodezija i geoinformatika ovaj udžbenik je namenjen kao osnovna literatura za istoimeni predmet.

Ova knjiga koristiće takođe i svim geodetskim inženjerima iz prakse koji nisu imali prilike da se upoznaju sa metodologijom projektovanja tokom svog školovanja. Geodetskim stručnjacima koji već primenjuju metodologiju projektovanja u svojoj praksi, knjiga može doprineti da unaprede stečena znanja i veštine. Inženjerima koji nisu koristili metodologiju projektovanja u svim njenim elementima, knjiga može pomoći da prošire polja primene u ovoj oblasti. Kolegama koji ranije nisu koristili metodologiju projektovanja, ova knjiga će omogućiti da sagledaju i razumeju sveobuhvatni značaj metodologije projektovanja za svakog inženjera u praksi i da te principe primene u svom budućem profesionalnom radu.

Autor je svestan mogućnosti da se oko nekih delova teksta, posebno onih koji se odnose na nasleđena iskustva, možda neće složiti svi stručnjaci iz geodetske prakse. Taj rizik, autor je takođe svesno preuzeo ne samo iniciranjem ovakvog predmeta nego i prihvatanjem odgovornosti da izvodi njegovu nastavu, a naročito kada je pristupio sâmom pisanju knjige. Najšire posmatrano, metodologija projektovanja je nastajala kroz dugogodišnju praksu generacija inženjera različitih struka iz čijih je pozitivnih iskustava i naučenih lekcija postepeno stvarana. U tom evolutivnom razvoju nije uvek bilo konsenzusa, ali je bilo veoma korisnih javnih stručnih rasprava. Kad god se ukazala prilika, autor je aktivno učestvovao u raspravama koje su se odnosile na geodetsku praksu. Međutim, brojne rasprave nisu bile niti će ikad biti zaključene, tako da je tokom rada na knjizi poseban izazov bio kako zadržati kritičku distancu u odnosu na delove metodologije projektovanja u geodeziji i geoinformatici oko kojih nema konsenzusa. Nažalost, u poslednjim decenijama nestao je potreban ambijent za javne rasprave ovog tipa, tako i mogućnosti da se različita mišljenja sučeljavaju i razmenjuju. Tokom nastajanje ove knjige, dodatna poteškoća sadržana je u činjenici da je metodologija projektovanja u geodeziji i geoinformatici ostala van interesovanja domaće akademske zajednice. Pod uticajem svetskih naučnih trendova, naši istraživači su se okrenuli rešavanju globalnih izazova, a problemi geodetskog projektovanja specifični za ovdašnju sredinu ostali su kao pitanja lokalnog karaktera kojima se takoreći niko ne bavi. Ta, možda i manje logična diskrapanca, razlog je što autor, suprotno svojim željama, nije bio u mogućnosti da u većoj meri koristi radove domaćih istraživača koji bi se odnosili na probleme projektovanja u geodeziji i geoinformatici kod nas.

Autor