Razvod vazduha u klimatizacionim sistemima - Branislav Todorović i Milica Milinković-Đapa

U postrojenjima klimatizacije, svaki od ugrađenih podsistema se direktno odražava na ekonomičnost i kvalitet klimatizacionog sistema u celini. Ako bi se izdvojio deo koji ima najveći uticaj, to bi svakako bila mreža kanala za razvod i distribuciju vazduha. Zato i važi pravilo da nijedan klimatizacioni sistem nije nikada bolji od svog razvoda vazduha.

To je razlog što se vazdušnim kanalima mora pokloniti velika pažnja – i pri projektovanju i tokom njihove ugradnje. Moraju se do detalja proračunati svi delovi mreže kanala i svojim dimenzijama prilagoditi pritisku koji diktira njen najnepovoljniji deo. To je posebno važno u savremenim sistemima klimatizacije visokog pritiska, čiji su proračuni komplikovani, zahtevaju veliku tačnost i mnoštvo pomoćnih podataka koji uglavnom potiču iz eksperimentalnih ispitivanja.

Kanali su izvor i prenosilac šumova koji stvaraju neprijatne uslove u klimatizovanom prostoru, pa još u periodu njihovog projektovanja treba pojavu buke sprečavati ili neutralisati. Od konfiguracije kanala i njihove trase zavisi veličina pritiska za ostvarenje potrebnog strujanja vazduha, a to znači instalisana snaga ventilatora, dakle troškovi postrojenja i njegovog pogona. Osim toga, kanali su elementi kojima se mogu prenositi dim i požar, a posle određenog vremena upotrebe, postaju i potencijalni zagađivači vazduha koji provode.

Zbog svega toga neophodno je da projektanti mreže za razvod vazduha dobro ovladaju zakonima strujanja u kanalima i načinima proračunavanja. To je i bio razlog što se pristupilo pisanju ove knjige, kao sveobuhvatnog teksta o problematici razvoda vazduha kroz kanale. Cilj je bio da se na osnovu mnogobrojne literature i podataka, razvejanih po stručnim i naučnim člancima ili delovima pojedinih knjiga, sistematizuje i priredi jedan celovit tekst, koji u takvom obliku ne postoji – bar ne u domaćoj literaturi.

Smatramo da će u ovako komponovanoj knjizi, svaki od zainteresovanih čitalaca, od studenta do iskusnog projektanta, naći ponešto što će mu koristiti. Autori i izdavač bili bi posebno zahvalni za svaku, njima prosleđenu, primedbu, odnosno ocenu teksta.

Želimo da napomenemo da je za treće poglavlje knjige – Oblici spojnih elemenata – osnovna literatura bila knjiga “Kanalnetzberechnungen raumlufttechnischer Anlagen”, T. Rákoczya, kome autori zahvaljuju na saglasnosti za korišćenje građe iz knjige.

Nesmanjeno interesovanje za knjigu, kao i mnoge pozitivne ocene njenih vrednosti, naročito od mlađih stručnjaka, uticali su na autore i izdavača da se late novog, trećeg, izdanja, istovetnog sadržaja.